| Tekst: | Jarboli - Visnjiceva ulica
Dok idem uz visnjicevu ulicu
redjam korak pred korak
sam
svetla i senke padaju na mene
slobodno to najbolje znam
ponekad cini se da ne vidim
kraj
tada nemam volje
ne volim visnjicevu ulicu
kada menja se bez pitanja
nepaznjom
ispadaju stranice
losa knjiga je citana
pitam se da li je sve moralo da bude tako
a ko
jos ne pita?
hej hej
mnogo volim visnjicevu ulicu
osecam se siguran
kad
povoljan vetar duva
spustam svoje misli na dlan
i najbolje sto mogu pozdravljam
svet
vidi kako sam visoko
stojim na krovu visnjiceve ulice
jos jednom sam savladao
pad
sreca i osmeh bude se u meni
na krovu ceo je grad
avantura je svaki put
drugacija
oseti je malo kao i ja
kao i ja...kao i jaaa...
padam padam padam
ne
vidim kraj
ovaj dan je izgubio sjaj(x3)
|
